Ukoliko ti nije najjasnije šta bi to bio ženski i/ili lezbejski film, evo ciklusa koji će ti pomoći da to saznaš. Projekat “Sad me vidiš, sad me ne vidiš” je osmišljen kao ciklus od deset filmova, koji govore o vidljivosti/nevidljivosti žene i lezbejke na filmu.
Prvi film iz tog ciklusa je The Haunting (Zaposedanje)
The Haunting (1963) – Robert Wise
SAVEZ HORORA I LEZBEJSTVA
Zastrašujući film o duhovima. TV filmski vodič ga preporučuje: „Gledajte ga s prijateljem.“ Ili ga, možda, treba gledati s „družbenicom“…
Film The Haunting je savez horora i lezbejstva koji predstavlja uznemirujuću silu lezbejske želje od koje podilaze žmarci. Dva glavna ženska lika Teodora (Kler Blum) i Eleanora (Džuli Heris), obe „u dodiru s natprirodnim“, pozvane su da učestvuju u psihološkom eksperimentu u kući duhova negde u Novoj Engleskoj. Kako ih obe krasi izvesna nastranost, od njih se traži da svedoče postojanje neke druge sile, nekakve alternativne stvarnosti.
Kao film o duhovima, The Haunting ne dramatizuje lezbejsku „nedostatnost viđenja“, kako bi feministička teorija filma okarakterisala ženskost, nego nedostatnost vidljivosti ili vizualizacije – duha nikada ne vidimo, ali lezbejku vidimo.
Nesvesno lezbejstvo je samo sebi kazna… za neurotičnu Njujorčanku Kler Blum u The Haunting. Ona ispunjava svoje male psihoseksualne radosti dok grli Džuli Heris, i za to optužuje duhove. Ali ona nije u lovu; ona nema nade u uspeh. Ne pokazuje neki značajniji interes da odista zavede Džuli Heris. Lezbejstvo je sasvim mentalna stvar, te je njena sterilnost vodi u ćorsokak… Lezbejstvo je nevidljivo, jer je čisto psihološko. I kako su mnoge lezbejke bile nevidljive i sebi samima, njihova seksualnost, pogrešno definisana u načelu, pojavljuje se na ekranu kao otpad prikrivenog načina života.
(izvod iz teksta „Pogled žene, sablast lezbejke“, Gej i lezbejska hrestomatija „Unutra/Izvan“, Dajana Fas, Centar za ženske studije, Beograd 2003)
Read More
Poslednji komentari