NEZNANOM JUNAKU, Laguna 2010, Sreten Ugričić
Ovo je roman koji sam pročitala bezmalo u dahu. Neznanom junaku je konceptualni roman, pisan jezikom savremene svedene poezije. Na momente poetski jezik smenjuju esejistički pasaži (npr deo o ženi koja boluje od neprestanog doživljavanja orgazma) koji se mogu posmatrati kao izvodi iz rubrike “Verovali ili ne”. Lice pripovedača se stalno menja, prvo lice smenjuju drugo i treće, sa tim da se treće lice obraća drugom, a prvo ponekad komunicira sa trećim. Iako prijemčiv za čitanje, Neznani junak je pun reminiscencija (beskrajni plavi krug i u njemu ništa, ili prepevi pojedinih narodnih muzičkih numera – Tamo daleko, itd) i intertekstualnog preplitanja. Čini se da je fabula sasvim u drugom planu, to je Srbija smeštena u blisku budućnost – 2014. godine, u kojoj je emocija ono što je zabranjeno, i u kojoj se skoro ništa nije promenilo. Okreni obrni, Srbija se promenit’ ne može. Možda bi bolje ispalo da je roman ostao kratak za pojedina mesta koja se trude da razvijaju priču. Tada bismo roman Neznanom junaku mogli da posmatramo kao poemu, od koje ni ovako, nije daleko.
O Neznanom junaku govore:
Poslednji komentari