Od ove sedmice na Odmotavanju moći ćete da čitate intervjue sa (meni) interesantnim parovima diljem naše kulturno/umetničke scene. Startna pozicija pripala je Minji Bogavac, poznatoj beogradskoj slemerki i Milanu Mijatoviću „spiritus movens-u aktivnih poetskih žurki”. Sudeći po njihovoj poeziji u kojoj napušavaju jedno drugo, čini se da su idealan par za poetski crash. Well, ko se voli taj se grize.
1. Vas dvoje doživela sam kao potpuno suprotne strane poetske batine. Milanova prva zbrika “Poezija se najbolje čita u gaćama” rezultat je marketinške analize srpskog tržišta poezije, on je ubo prave stihove i ti pravi stihovi su uboli publiku. Sa druge strane, Minja se ne bavi nikakvim istraživanjima, u njenoj poeziji nema cile-mile, direktna je, provaktivna, udara po sredini… Ako se vaše poezije negde sudaraju, to je onda sigurno područje provokacije. I jedno i drugo volite da provocirate svojom poezijom. Zašto je provokacija (danas) neophodna u poeziji?
Minja: Šta je uopšte provokacija?… Pogledaj u kakvom svetu živimo i razmisli: da li išta može da nas isprovocira? Provokacija je malograđanska, zastarela i prevaziđena kategorija. Ovo je jedan pornografski svet u kome sex prodaje sve od politike do supe! Ovo je svet u kom se vodi više od pedeset ratova. U njemu, gde god da podignem glavu, vidim golu cicu na bilbordu. Ako je spustim, vidim boso dete koje prosi. I mada znam da to zvuči kao opšte mesto, mene te stvari pogađaju. Mislim ih, pišem i čitam. U svojoj poeziji, reflektujem svet u kom živim, onako kako ga doživljavam. Tripujem se da sam objektivna, mada znam da to ne mogu da budem. Pa, ako nekog provociram- šta da mu radim? Ili: šta da joj radim?! Ja samo govorim o stvarima koje mene provociraju na repliku. Moguće je da sam za nekog provokativna, ali nadam se da vam je svima jasno da je i mene nešto isprovociralo da budem nadrkana, cinična, užasno lična i direktna. Čini mi se da je ono što ljudi u mojoj poeziji doživljavaju kao provokaciju, zapravo užasno direktan način na koji se izražavam. To jeste moja autorska politika. “Lično je političko” i “Nazovimo stvari pravim imenima”, moje su omiljene manifestne teze. Ne verujem da postoje ružne i lepe reči. Reči su samo reči. Neke jako ružne su adekvatne da se njima opišu neke veoma ružne situacije. Ako već živimo u svetu skrojenom od takvih situacija, nisu nam onda reči krive. A nisu ni provokacija. Isprovocirane su.
Milan: Šta bih ja radio bez provokacije? Volim da podjebavam. Volim da dovodim u sumnju tuđa uverenja jer ni sam nisam sasvim siguran šta je ispravno a šta ne. Danas ljudu veruju da znaju sve i da imaju odgovore na sva pitanja. Nije tako. Više volim dobro postavljeno pitanje nego propovednike i propovednice koji treba da nas izbave i ponude nam lepši i pravedniji svet a zapravo lažu i samo sebe reklamiraju na razne načine. Za mene je poezija provokacija, ironija i humor ali i trenutak iskrenosti ili izveštačenosti osobe koja piše/interpretira napisano. Ni u šta nisam siguran ali sumnjam u one koji veruju da znaju sve. Dok sam bio mlađi, zbog takvih stavova ulazio sam u konflikte, danas sve manje jer ne želim više da se trošim na gluposti i besmislene rasprave. Ne mislim da je provokacija malograđanska kategorija, samo je ponekad uzaludna i zamorna, ne vodi ničemu. Međutim, treba raditi na provokaciji koja je kreativna, manje lična a više suštinski važna za teme koje nas sve zanimaju. Lako je jebati mater nekome ali je teško pomeriti stvari ili zainteresovati ljude da te saslušaju. Još nisam zadovoljan sobom i pokušavam da dostignem taj cilj. Često promašim metu ali dobro je što postajem svestan kad sam promašio. Sazrevanje je proces. Verovatno ću sa sedamdeset godina biti sasvim kul.
2. Koliko je nastup bitan u poeziji, da li je bitniji od teksta?
Minja: Mene u poeziji pre svega zanima poetski performans… Isto me zanima i u pozorištu. Zbog toga se bavim slemom. To je disciplina koja sublimira sva moja najizraženija interesovanja: poeziju, tekst, izvođačke umetnosti s akcentom na muziku… Zatim, s drugim akcentom na pozorište i para-pozorište, socijalni i politički angažman, spoken word formate i slobodu govora koju doživljavam kao najvažnije ljudsko pravo. U tom smislu, ovo dobro pitanje, kad se postavi meni, kao da je poslato na pogrešnu adresu. Čitam mnogo razne poezije, ali se istinski bavim poetskim performansom. Ja zapravo ne znam da li je u poeziji nastup bitniji od teksta. Jedno je poezija a drugo poetski nastup. Obožavam poeziju ali… poezija je samo poezija, a poetski nastup je poezija u pozorištu. Poezija se smatra marginalizovanom… zbog toga što su joj uradile škole i prosvetni sistem. Da bismo je spasili sa margine, potrebni su nam ljudi koji poeziju govore naglas! (ovo nisam sama smislila, nego parafraziram Marka Smita, koji je smislio koncept slem poezije i kome se, ovom prilikom, klanjam!) Nastup, nastup!
Milan: Za mene je nastup bitniji od teksta. Nisam slemer i nikada neću postati slemer jer to nije moj način. Ne smatram, kao Minja, da je važno nastupati bez papira. Može se biti dobar u nastupu i bez teatralnosti ali to ne znači da treba čitati mrtvim i ravnim glasom ili bez života i izražajnosti. Teatralnost je samo jedan od načina da se interpretira poezija ali ne i jedini zanimljivi način interpretacije. Postoji i literalni izraz koji je, po mom mišljenju, jednako važan kao i teatralnost, mada svako ima svoj način i ne treba imitirati ili oponašati drugu osobu. Prošlo je vreme romantičnih, zanesenih pesnika koji teže ka večnom idealu ili uzvišenosti. Ovo je vreme kada čovek koji zaglavi na poslu mora da kupi brzu hranu jer je pregladneo. Vreme u kome se seks dogovara preko skajpa, društvenih mreža i gmaila. Do stvari i ljudi se dolazi ogromnom brzinom i želje se zadovoljavaju ogromnom brzinom. Postali smo praktičari i ne možemo više živeti u starim obrascima. Nama to može da se dopada ili ne, ali mi ipak živimo samo u skladu sa sopstvenim vremenom. Brzo upoznavanje i još brže zaboravljanje su odlike savremenosti. Ceni se brzina reagovanja. Zato smatram da poezija danas treba da ima i tu praktičnu dimenziju. U savremenom društvu, to je interpretacija poezije pred publikom i komunikacija sa publikom. U savremenom, dakle: praktičnom svetu, prirodno je da se razvija, praktična, izvođačka strana poezije.
Minja: Evo… Sve što on kaže, ja potpisujem! 
To što Milan tvrdi da nije slemer, a ja tvrdim da jesam slemerka – samo je pitanje terminologije.
3. Kada su pesnička dešavanja u pitanju primećuje se da ostvarujete sjajnu saradnju. Osim Clubbinga i Peozin XP-a imate li još neke zajedničke projekte u planu?
Minja: Milan pravi najbolje poetske događaje u gradu! Možda se neko ne slaže sa ovom tvrdnjom, ali ja je iznosim kao lični i potpuno subjektivan stav. Poetskim performansom počela sam da se bavim jako davno, kad u Beogradu nije postojalo ništa slično današnjoj sceni. Maštala sam o toj sceni, skoro deset godina. Pisala sam i izvodila poeziju, zajedno sa Jelenom Bogavac i Igorom Markovićem, ali za naše performase nije postojala nikakva lokalna referentna skala vrednosti. Pokušavali smo da je napravimo, ali to uopšte nije išlo… Skoro da sam sasvim odustala od te ambicije a onda su Škartovci i ekipa počeli s Pesničenjem… Ideja o novoj, underground, šarenoj i živoj poetskoj sceni pokazala se kao moguća, ali tu još uvek nije bilo onog što bi zaista odgovaralo mojoj estetici. E, onda sam upoznala Milana! Simpatičan dečko, nije tada radio još ništa slično… Puno smo pričali i puno smo se slagali, a puno se i nismo… Sve to tako, dok on nije počeo da radi Clubbing na Akademiji koji sam, istog trenutka osetila kao SVOJ, kao nešto što mi je, i ne samo meni, dakle: nešto što nam je svima bilo potrebno. Milanov koncept poetskih žurki, zapravo je najbliži čistom slemu. Uopšte nije važno što on sam mrzi taj termin “slem”… dozvolimo da svako naziva stvari onako kako mu se sviđa… ali: poezija koja se izvodi u zadimljenom klubu, uz dobacivanje i pivo, sama je suština estetike slem poezije… Najzad!!! Sve o čemu sam veoma dugo maštala, postalo je istina na tom njegovom Poetskom Clubbingu i bez obzira na to što o Milanu Mijatoviču mislim, uvek ću moći da kažem da pravi najbolje poetske događaje u gradu. Sasvim je logično to što moram da mu se petljam u koncept tih događanja, jer ni jedan drugi koncept ne osećam kao toliko blizak, promišljen, angažovan i ispravan. Ja iskreno verujem da Milan, iz nekog razloga, ume da napravi “operativni sistem” za scenu u koju želim da se ulažem. Odatle naslov “Poezin XP”. J Kad kažem da se “ulažem” referišem se na Altisera, koliko god glupo ta referenca izgledala, u kontekstu noćnog kluba i pijanih pesnika koji neviđeno mnogo seru. J
Milan: Poezin je samo jedna od stvari koju nameravam u budućnosti da radim sa nadrkanom slemerkom. Uopšte mi nije jasno ni šta to ona vidi u meni, niti šta vidi u događajima koje organizujem, ali ako nju sve to loži, meni je u tom slučaju još bolje nego njoj, jer mi se dopada način na koji je naložena. I sve dok je naložena, meni je do jaja. Postoje stvari koje mene pokreću. Moje shvatanje poezije, načina na koji se treba baviti poezijom, kao i rada na poetskim događajima, radikalno su se menjali iz godine u godinu. Mislim da jako malo znam u vezi sa tim šta je savremena poetska scena i da tek treba da otkrijem šta je danas zaista ono pravo i autentično, a da nije promašeno i uzaludno. Minja užasno mnogo zna o savremenoj poetskoj sceni, izuzetno je obrazovana i ima veliko životno i profesionalno iskustvo. Sam ne mogu, a ako sam i ja njoj korisan, to je dobar dil za nas dvoje. Ako ja imam nešto što je njoj potrebno i ako ona ima sve ostalo što ja nemam, to je savršen trgovački sporazum između nas . Verujem da možemo da razumemo jedno drugo i da radimo na ciljevima koji su nam zajednički.
Minja: Jebiga, Milane, hoćeš sad da se raznežim ili da ti jebem kevu za ono “trgovački”?! … Anyway, vratimo se Dragojlinom pitanju. Clubbing i XP nisu ni do sada bili naši jedini zajednički projekti… Ja sam recenzirala njegovu knjigu, pa je tako na neki način ona postala i moja… A zatim, Milan je sajt administrator moje trupe Drama Mental Studio… Ima tu još nekih stvari koje ćemo raditi ili koje već radimo zajedno, ali nećemo da pričamo o tome, da ne ureknemo.
4. Koliko vas je poezija približila jedno drugom a koliko udaljila?
Minja: Mi se nikad ne bi ni upoznali da se oboje ne ložimo na poeziju. S druge strane, baš zbog poezije, oko milion puta smo se posvađali “za ceo život”, prestali smo da govorimo, najgore smo se iznapušavali pa smo se – da upotrebim Milanov izraz: “odtagovali” s Fejsa, što znači da smo se izbacivali sa liste prijatelja, blokirali i reportovali… i to se nije desilo samo jednom! … Užas! Potpuno mi je jasno da taj “proces”, posmatran sa strane, izgleda veoma glupo, un-cool i nezrelo ali mi je takođe jasno da nas dvoje (jebeno!) živimo tu svoju poeziju i da se pritom ne obaziremo na kolateralnu štetu koju usput napravimo. Opet kažem, kapiram da nekom sa strane to izgleda glupo… izgleda i meni samoj, kad se izmaknem… ali u momentu kad se svađamo, ja samo mislim na to kako ću da odem kući i napušim ga u pesmi, a što je još gore, pritom sam sigurna da će me njegova pesma na istu temu, sačekati u inboxu i pre nego što stignem da završim svoju. Od kad sam upoznala Milana, mnogo razmišljam o slobodi govora i o tome šta je dozvoljeno u međuljudskim odnosima, tj o tome kako se to reflektuje na stvaralaštvo. Mislim da smo uticali jedno na drugo i mislim da je taj uticaj, generalno, loš… Pretvorili smo se u poetski reality show… ali, neću da se zadržavam na toj tezi. Milan mi je jednom, na skajpu, napisao najtačniju definiciju toga. “Poezija, onakva kako je mi doživlljavamo, oblik je čistog ludila koje služi da se njime začini život” …Ja stvarno tako doživljavam poeziju! Da li sam zbog toga luda?! Možda. Ali u jedno sam sigurna. Vrlo je teško naći osobu s kojom ćeš da sereš o poeziji 24h dnevno, a Mijatović ima taj kapacitet.
Milan: Za sve je krivo Pesničenje… Minja je prvo strašno mrzela feminističke i gej momente u mojoj knjizi “Poezija se najbolje čita u gaćama” da bi me posle godinu i po dana napušavala što pravim viceve na temu gej parade. Ja sam, u međuvremenu, otkrio da sam nepopravljivi mačo tip a ona je otkrila koliko je politički korektna. U svakom slučaju, sa njom čovek nikad nije na sigurnom, ni što se tiče poezije ni što se tiče ispijanja pelinkovca i druženja u noćnim klubovima. Poseduje neku čudnu hemiju u mozgu. Nikada nisi siguran koji će impuls da je pukne i šta je sposobna da uradi (dobro ili loše – svejedno). Kao neka vrsta kratkih rezova sa eksplozijama između. Minja je minsko polje a sad ti ako imaš muda zagazi pa šta ti sreća da. Ko preživi, pričaće. Mada je ponekad sasvim fina
Minja: Uh…. Dobro. Ovo je šlagvort da se vratimo na tvoje prvo pitanje, u kom si Milanovu knjigu nazvala rezultatom “istraživanja tržišta poezije” a mene kompletnim opozitom. Ja iskreno mrzim “istraživanje” tržišta poezije (tržište ne postoji!), a kako sam Milana upoznala tako što je hteo da mu recenziram tu knjigu, bila sam jako zbunjena. Sve što on jeste, sve što sam videla da on jeste, bilo je u totalnoj kontradikciji sa tim politički-korektno-fetišističko-feminističkim bulšitom od poezije! Pre svega, zato što nije bilo iskreno, a to se u poeziji, kao i u svakoj drugoj umetnosti, užasno lako oseti… E, sad… On se, u međuvremenu, promenio kao pesnik. A ja?… A ja sam upravo ishejtovala knjigu koju sam veoma ljubazno recenzirala, pa je sad jasno koja sam prepredena lažovka! Tu recenziju treba čitati kao čistu diplomatiju. Nisam htela da uvredim novog prijatelja, i ako je njegova poezija nešto od najgoreg što sam ikada pročitala… O kakvom onda minskom polju pričaš, Milane?! Zar nije očigledno da sam, uvek umela da govorim lepo čak i o stvarima koje ne podnosim?!
5. Postoji li nešto što zamerate u poeziji i nastupu ovog drugog?
Milan: Minjina poezija je ekplicitna, užasno prljava, politički nekorektna i jezivo nadrkana s elementima čiste pornografije. Potom, tu je i element iživljavanja. Ona se na neki način iživljava i ispucava kroz svoju poeziju, kao da želi da istrese đubre iz sebe. Da se očisti. Perverzno, agresivno, prozivajuće sa dozom humora i sado-mazo zadovoljstva. Ona nas zabavlja i to je komercijalni momenat njene poezije. Zbog toga, njenu poeziju doživljavam kao dobar pornić C produkcije. Mislim da je ovo sasvim dovoljno.
Minja: C?!!! Produkcije????!!! … Puši ga, Milane!
Milan: Ma sisaj kurac, kokoško!
Minja: Sisaj kurčevi kurac, nadkurac svih kuraca!
Milan: Misliš ako si nadrkana slemerka da si uhvatila Boga za kurac?
Minja: Uhvatiš me za kurac, mene, Bogavčevu!
… I tako dalje… (nastaviće se…)
Minja: Dragoslava, tek što smo se opet friendovali na Fejsu, a ti hoćeš sve to da upropastiš?!… Mislim, jasno je da nas i ti doživljavaš kao poetski reality show, i to nije tvoja krivica… Mi smo se (zašto kažem Mi kad mislim na Milana?) već jako mnogo potrudili da uključimo sto hiljada Facebook friendova i čitalaca u taj bizarni reality… :-) Ali, dobro… Budimo brutalni, jer šta ostaje pornićarkama iz C produkcije? Dakle… Dirljivo je to što Milan piše pesme kao što šiparice pišu dnevnik, ali morao bi malo da se udalji od ličnog i da ga uopšti… Kad hoće-može, i to jako lepo radi. Kad neće, onda samo stihuje svoje frustracije i napušava redom: drugare, ljubavnice, političare i koga god stigne, pa to što naziva poezijom, zapravo spada u domen psihoterapije. (Ha!) … Kao performer, mogao bi malo više da se trudi… Da baci taj papir (jebao ga papir!) i da shvati da je isti najveći neprijatelj poetskog performera. On vam oduzima oči i ruke, a to su, u poetskom performansu, pored glasa, još jedina dva sredstva koja imate… Ipak, ipak… Treba dodati da Milan ima strašno dobar glas i da čita tu svoju poeziju sa određenim nivoom strasti, kakvu sigurno oseća i dok je piše. (eto… kao i kad sam mu recenzirala onu ziljavu knjigu, opet pokušavam da to njegovo sranje iz D produkcije, predstavim kao nešto simpatično!!!)
Milan: Šta ću ti ja kad si pesnikinja pornićarka. Bar imaš jasnu estetiku a ne tamo kao neke nežne pesnikinje, da ih sada ne nabrajam
(ovde počinje zajebana prepirka na temu: ako ti izbaciš ono-ja ću da izbacim ovo, ali pošto niko ništa neće da izbaci, odgovori ostaju u integralnoj verziji, koja je totalni treš!… Ipak, dva minuta kasnije…)
Milan: Minja je zaista nešto posebno i neobično na poetskoj sceni u Srbiji. Nastupa bez papira i to što radi je pravo pozorište u poeziji. Ume da drži pažnju publici duže od sat i po vremena. Od pesnikinja koje ja lično poznajem, ona je možda čak i najbolja u živom izvođenju poezije. Međutim, ponekad se previše nakurči i počne užasno da brlja kada izađe na scenu. To se naročito ogleda u njenom freestylingu kada baca rime bez prethodno naučenog teksta. Tada ume da omane, jer je previše sigurna u sebe. Ali, u odnosu na sve ono što ona radi u poeziji ta njena nedoslednost i nije toliko bitna.
Minja: Milane, puno ti hvala na definiciji freestylea, kao takvog. Mislim, koliko pesnikinja koje poznaješ uopšte sme da izađe na free?
Milan: Gledao sam tebe, Aljošu i Ana Mariju na Akademiji. Bili ste cirke i totalno ste omanuli.
Minja: Bilo nam je mnogo dobro!
Milan: Drago mi je zbog vas.
Minja: I nama je drago što praviš poetske žurke na kojima možemo da se kurčimo bez ikakvog povoda.
5. Da li biste mogli da izdvojite neke talentovane pesnike i pesnikinje za koje držite da imaju potencijala da naprave lom na pesničkoj sceni 2011?
Minja i Milan: Ovo je super pitanje, jer nas dvoje, s obzirom na to koliko se ulažemo u poetsku scenu Srbije, veoma mnogo razgovaramo o svim njenim akterima. I akterkama. Ako štucate, to je zato što vas ogovaramo dok programiramo Poezin XP. Ili tek onako, bez pametnog razloga… Ako govorimo o mladima, moramo početi od maloletnih super-starica prvog Poezin XP-a. Naravno, to su Maja i Jelena, zvane Opake slemerke! Devojčice kidaju i ako nam dozvole njihovi roditelji, biće naše usvojene ćerke! Mlada i talentovana je još i Milica Milosavljević… A sada prelazimo na one malo starije i mnogo bolje dokazane: Slobodan Ocokoljić (taj bi sigurno napravio krš samo kad bi se tokom 2011. vratio iz te Italije!), zatim tu je Dejan Čančarević, koji već godinama dosledno krši i lomi- kako poezijom, tako i neverovatno dobrim izvođačkim skilom. Onda: Mileta Mijatović, Siniša Stojanović zvani Sinister i predivna Dragana Nikolić! Dragoslava Barzut (nije da ti se šlihtamo, nego si stvarno jaka), Luka Stanisavljević iz Činča (slušamo njegov nastup s Pesničenja na Youtubeu), Mladen zvani Maksa Todorović (najbolji slemer Srbije, genijalan pesnik a pritom školovan gumac i iskusan MC!), Ana Marija Grbić (izuzetno talentovana, pritom Nadmoćna i Skona Afektaciji), Sara Radojković (mlada dramaturškinja i jedno srce od devojke!) … Ovde šaljemo posebne pozdrave ekipi sa slem radionice Pesničenja. Pitamo se: gde ste nestali, pajseri i pajserke?! Godinu dana kasnije, nigde vas nema! … Izuzuetak iz ove ekipe je Vlada Palibrk koji je mega car i koji još uvek redovno nastupa!… Naravno, tu je Biljana Kosmogina… zatim, Teodora Budimir (koja će biti sve bolja ako nastavi da se loži na Nelu Šukaru i skida njen stil.)… Normalno, Drama Mental Studio: Jelena Bogavac i Igor Markovići!!! Njih dvoje se ovim tipom performansa bave već jako dugo, neko vreme su bili opravdano odsutni, ali čim su se vratili, dali su domaći zadatak celoj sceni. Iz pouzdanih izvora, znamo da će nastaviti da nam daju domaće i to jedva čekamo!!! Marko Aksentijević (poet manageru, nastavi da nastupaš i postaćeš pesnički guru!)
Mi još volimo: Batu Cvetkovića, Branku Selaković (posebno kad je u ciklusu Devojke sa sela) , Sinišu Tucića (koji je sjajan pesnik!!!), Zorana Trklju i Dragoljuba… Milan voli Sajsi. Minja voli Aljošu (ali kad ne pominje hladnjače i kad piše na srpskom)… Pržimo se na poetske video radove i performanse Maje Solar, Ivana Radenkovića, Milene Stefanović, Tine Solar i Dragane Despotović. Neprikosnoveno genijalne srpske pesnikinje su Dragana Mladenović i naravno, Milena Marković, ali one se ne mešaju sa ovim našim “plebsom” koji recituje po zadimljenim rupama. Ipak, ovom prilikom, odajemo im respect! Minjina omiljena pesnikinja je Marija Stojanović… A Minja na ovo dodaje kako je Milanu za prošli rođendan poklonila knjigu Aleksandra Stojkovića St-a iz Goribora, na koju je odlepila, a koja se Milanu nije dopala… Sigurno smo nekog preskočili, a nadamo se da će se tokom 2011. pojaviti još masa super gotivnih pesnika i pesnikinja! …Dragoslava, ako smo mašili odgovor na pitanje o mladima, a ti ipak objavi sve što smo napisali… Mladost je stanje svesti!
6. Nedavno sam na FB vodila prepisku o vezi između seksa i poezije. Zanima me da li vas dvoje vidite neku vezu između seksa i poezije? Možete li da osetite nečiju seksualnu energiju na osnovu poezije koju piše ili nastupa koji izvodi?
Minja: Dve najsličnije (možda zato što su najlepše?) stvari na svetu su poezija i seks. A u toj raspravi koju si vodila, lajkovala sam Sinisterov komentar: “Nije svaki seks poezija, ali je svaka poezija seks. Cak nije ni svaki sex seks. Nije ni svaka poezija poezija.. Zajebano…” Ništa ti nisam napisala, zato što mislim da je poezija seksija od seksa samog! To što nazivaš seksualnom energijom u poeziji, može se nazvati još i: talenat, strast, iskrenost, posvećenost…
Milan: Postoje žene i postoje pesnikinje. Mislim da su pesnikinje bolje pičke i da su uzbudljivije od žena. S njima bih se jebao pre nego sa ženama. Toliko.
7. Da li više vremena provodite na socijalnim mrežama ili u gradu?
Minja: U gradu. Facebook sam otvorila pre dve godine, a po gradu se motam od svoje trinaeste, što u ovom trenutku znači: već šesnaest godina. Socijalne mreže za mene su samo dobar način da se komentarišu gradski događaji i tamo mi je zanimljivo samo zbog toga što sam “gradska faca”, što se svuda muvam, svakog poznajem, pa onda sve te druge “gradske face” mogu da špijuniram i od kuće. To što špijuniraju i oni mene, samo govori u prilog mom egzibicionizmu, koji je već naučno i egzaktno dokazan. S druge strane, ja sam dramaturškinja. Dakle, spisateljica koja radi u pozorištu. Imam svoje radno vreme kad moram da ostanem sama sa kompjuterom, i drugo radno vreme kad idem na probe, premijere, sastanke, konferencije, simpozijume, festivale… S tim u vezi, socijalne mreže i grad kod mene su dobro izbalansirani. Ali, grad je bio prvi. Grad će uvek biti prvi. I ne samo ovaj! Svi gradovi!
Milan: Kada stojim dobro sa novcem, onda sam stalno u gradu. Kad imam problem sa novcem, visim na društvenim mrežama i čekam da primim platu da bih zapalio u grad!
Minja: Kad sam dobro s novcem, vodim drugare i drugarice u grad. Kad nisam, vode oni mene. J
Milan: Držim te za reč! Vodi me u grad!
Minja: Milane?! … Sad ispada ko da ne bih! Naravno da hoću! Hoćeš odmah?
Milan: Cmok.
Minja: Skok!
(ovde se intervju prekida, jer smo otišli u Magic Garden, na akciju “Svrati za Svratište!”… Nastavićemo kad se vratimo!)
8. Šta je to što može da vas razljuti, onako baš?
Minja: Koliko imam prostora? … Ako te stvarno zanima šta me sve ljuti, mogu ovde da ti copy/pasteujem svoja sabrana dela, jer svoju ljutnju konzumiram, tako što o tome pišem drame, tekstove, slem, ozbiljnu poeziju, blogove i kolumne… Ali, da budem u duhu ovog intervjua, Milanova poezija može da me naljuti… BAŠ, BAŠ!
Milan: Mene užasno ljute neke Minjine pesme i način na koji menja planove, ali kako prolazi vreme sve se više adaptiram i sve me više boli kurac za to.
(nastavilo se, ali je cenzurisano)
9. Tri mesta u BG-u na koja biste svakako izveli nekog ko nije odavde?
Minja: Prvo mesto je Brodić! Beograd je najlepši kad se gleda s Brodića, taj kej je moje najdraže mesto u ovom veliko-malom gradu koji toliko volim… a i proverila sam: svakoga ko nije odavde, “moj” kej ostavlja bez daha. Meni najdraža razglednica Beograda je slika keja ispod Sajma a Brodić je moja najredovnija destinacija, već deset godina, od kad je otvoren. … Ako bi taj neko ko je došao ovde imao i bajs, vozili bismo se do Ade i oko Ade, a ako se previše ubijemo od dunje i Efes drafta na Brodiću, išli bismo u Pab – što je nadimak za Magic Garden na Trgu, najbolju kafanu u gradu, koju doživljavam kao neku vrstu svoje sobe. Pošto sam radnica u kulturi, ljude obično vodim na svoje predstave i predstave autora/autorki sa Druge scene, a to znači da bismo sigurno posetili Bitef teatar, Magacin, KC Grad ili Rex. Toliko od kulture. Posle možemo u Žicu. Posebno ako je u Žici Poezin XP. J
Milan: Najbolje noćne provode po gradu imao sam sa Kosmoginom. Nekoliko puta sam sa njom išao na žurke inspirisane osamdesetim, kod Jele i na razna druga mesta. Mislim da sam prvi put otišao u gej klub kada me Kosmogina tamo odvela. To znači da kada bi mi u posetu došao neko ko nije odavde, ja bih pozvao Kosmoginu i pitao je gde večeras idemo. Mogao bih, naravno, i ja nešto da smislim, ali Minja je već pobrojala sva najbolja mesta u gradu… Ipak, super sam se provodio na Povetarcu i na 20/44. Moram da pomenem Ventil, gde sam sa Draganom Nikolić radio Poetski bioskop i Akademiju, koju –nadam se, neće zatvoriti! U jednoj od svojih pesama, pisao sam o Kandaharu, u Strahinjića Bana, kao o najboljem mestu za muvanje. A najbolje žurke su u Bigzu i to valjda svako zna. Za kraj, kao što reče Minja, možemo u Žicu. Naročito ako Minja ima solo nastup ili, kako ga zove, svoj “nervni slem”.
10. I za kraj, postoji li pesma na koju ste pali kod ovog drugog? Ako postoji koja je.
Minja: Postoji. Ali to je previše intimno. :-p
Milan: Neću ti reći na koju njenu pesmu padam, ali užasno se ložim kada peva uz Cecine pesme sa YouTube-a. Jako lepo peva “Zabranjeni grad” a ja volim kada mi pevuši tu pesmu na uvce.
Minja: (na uvce) “Za mene ti je ljubaaaaav zabranjeniii graaaad! Tra la la la la…”
Poslednji komentari