Kuckam se juče sa prijateljicom i jadam joj se kako sam uz Koksakija pogledala boga oca filmova i da mi ponestaje inspiracije na tu stranu. Ona me pita šta sam to gledala, krenem da nabrajam Silkwood, The Color Purple, Frield Green Tomatoes… sve neki ženski filmovi, dodam. A ona će meni na to: Draga, nisu ti to ženski filmovi, to su feministički, ženski film bi bio Jesen u Njujorku. Hm. Ženski ili feministički procenite sami.
Silkwood 1983. godina. IMDB ocena 7.1. Režirao ga je Mike Nichols (Angels in America). Film je snimljen po istinitom događaju, i tematikom podseća na Erin Brockovich (ili ovaj podseća na njega). Karen (Meryl Streep) radi u fabrici koja prerađuje plutonijum za vojne potrebe. Uslovi rada su krajnje nehumani – izloženost radijaciji – Karen počinje da skuplja dokaze protiv uprave fabrike. Osim te centralne priče zanimljiv je trougao u kojem Karen živi, sa dečkom Drew (Kurt Russell) i najboljom prijateljicom Dolly (Cher). Svo troje rade u istoj fabrici. Dolly je lezbejka i jedne večeri dovodi devojku na njihovu gajbu. Sledeće jutro Karen i Drew su iznenađeni i razgovaraju o seksualnosti svoje cimerke. Amerika početkom sedamdesetih bila je liberalna koliko Srbija danas. Iako Meryl Streep nije osvojila Oskara kao Karen Silkwood za najbolju žensku ulogu (mnogo bi bilo dva zaredom, pošto je 1982. dobila Oskara za ulogu Sophie Zawistowska u filmu Sophie’s Choice), ne mogu zamisliti da bi neko tu ulogu odigrao bolje od nje.
The Color Purple 1985. godina. IMDB ocena 7.7. Pripada prvoj dekadi režije Stevena Spielberga. Snimljen je po romanu afroameričke spisateljice, pesnikinje i aktivistkinje Alice Walker, koja je za njega dobila Pulicerovu nagradu. Tema je položaj afroameričkih žena u prvoj polovini 20. veka. Glavne uloge igraju Whoopi Goldberg, Margaret Avery i Oprah Winfrey. Oprah je za lik Sofie u The Color Purple dobila Oskara za najbolju žensku sporednu ulogu. Sofia, drska i hrabra, antipod je sramežljivoj Celie (Whoopi Goldberg) naviknutoj da trpi. Dok su Sofia i Celie dve krajnosti od kojih ni na jednoj nije sjajno, Shug (Margaret Avery), ljubavnica Celieinog muža (Danny Glover) koja nastupa u lokalnom kaberu je u savršenoj ravnoteži. Shug je femme fatale koju vole svi muškarci, počevši od njenog oca koji je obožavao kao dete. A ako niste femme fatale onda vas biju očuh i muž kao Celie, ili ako ste jači od njih kao Sofia, bije vas vlast jer joj se ne povinujete. Sa ove distance, (26 godina od snimanja) dve su mi stvari antologijske u The Color Purple, lezbejski poljubac Celie i Shug i fenomenalna, ali fenomenalna muzika u filmu.
Fried Green Tomatoes 1991. godina. IMDB ocena 7.4. Takođe snimljen po romanu. Napisala ga je Fannie Flagg. Ja inače volim filmove u kojima postoji narator/ka, pa mi je stvarno legao ovaj film. Naratorka u Fried Green Tomatoes je sredovečna Ninny (Jessica Tandy) koja se nalazi u staračkom domu. Ninny priča o Idgie (Mary Stuart ) i Ruth (Mary-Louise Parker), njihovoj ljubavi iz vremena kada su zajedno držale restoran. Idgie je posle gubitka brata napustila dom i otišla u šumu, gde živi sa slugama, ona je ženski Robin Hud. Idgie igra poker, pije, bije se sa muškarcima, ona je girl Friday dok je Ruth njena suprotnost, fresh as new paint. Paralelno sa tom pričom pratimo i Evelyn (Kathy Bates) koja pogađa kurs za spasavanje braka. Njen brak je u krizi i ona preduzima sve kako bi ga spasila. Vikendom ona i muž skupa idu u posetu tetki u starački dom. Tamo Evelyn upoznaje Ninny koja joj započinje storiju o Idgie i Ruth. Evelyn kroz tu priču dolazi do recepta za sopstvenu sreću, dobija na samopouzdanju, njen položaj u društvu i braku počinje da se menja. Bitna stavka ovog filma bila bi iscrpnost relacija u ženskim odnosima kao i sjajan glumački tandem Mary&Mary.
Kissing Jessica Stein 2001. godina. IMDB ocena 6.8. Ovo je baš ženski film, tj. više ženski nego feministički, mada je i jedno i drugo u popriličnoj meri. Romantična komedija u kojoj mlada i naivna, seksualno neiskusna, novinarka Jessica Stein (Jennifer Westfeldt) odlučuje otići na dejt sa devojkom jer joj se svideo oglas za druženje, koji je bio potpisan Rilkeovom rečenicom: “Nije samo inercija odgovorna što se veze između ljudi ponavljaju od slučaja do slučaja, neopisivo monotone i neobnovljive. Nego i stidljivost pred novim, nepredvidivim iskustvom s kojim se, barem mislimo, ne možemo nositi. Ali samo onaj ko je spreman na sve, koji ništa ne isključuje, čak ni ono što je najmanje zagonetno, živeće vezu s nekim drugim kao nešto živo.” Oglas je pustila Helen (Heather Juergensen) koja je rešena da se okuša u ljubavi i seksu sa ženama… Simpatično je kako je jevrejska familija Jessice Stein prhvatila njeno autovanje, i sve ostalo je beskrajno simpatično. Jedino što mi kraj nije najjasniji…
Temple Grandin 2010. godina IMDB ocena 8.4. Ako je Kissing Jassica Stein bio ženski film, Temple Grandin je duplo feministički 
Najpre, to je biografski film (televizijska drama) o ženi koja je rođena autistična, a koja je uspela da postane naučna radnica i profesorica na Univerzitetu. Film vrlo doslovno prikazuje njenu borbu. Temple Grandin igra Claire Danes. Označena kao bolesna i drugačija njen život je u znatnoj meri odstupao od života običnog tempa. Drugo, odabrala je da se bavi poslom koji je muški, posvetila se stvaranju humanijih uslova za životinje, što nije bilo nimalo lako pored farmera koje je zanimao jedino profit. To su dakle, dve borbe koje je ova sjajna žena uspela da dobije. Film je sve to lepo obuhvatio, podršku porodice, njeno detinjstvo, odrastanje, odlazak na studije, njenu veliku ljubav prema životinjama… Pogledajte film obavezno.
Poslednji komentari