odmotavanje

Da li se Beograd promenio posle Parade ponosa?

Građani Srbije dan posle Parade, dele mišljenje da se ništa neće promeniti, da se ništa nije postiglo, da je to samo korak unazad u borbi za LGBT prava… Daleko bilo da mislim bilo šta slično, ali su mi jasni razlozi takvog opšteg mišljenja. Sklonost da u ovakvim prilikama pribegnu binarnim opozicijama (dobri/loši i vaši/naši) samo je još jedna potvrda da naše društvo počinje da inhibira nešto što mu je do tog momenta bilo strano i tuđe. Negativan stav i eho o nastranosti koji trenutno odjekuje gradskim prevozom, kafićima, marketima, benzinskim pumpama i ulicama nije nimalo dobar, ali je bar izašao napolje. Više ne strepimo od njega, sada ga jasno čujemo. Jedni drugima rekli smo šta mislimo i niko ne kaže da je to vid komunikacije. Nije, ali je polazna tačka za, kada se strasti smire, dosezanje tolerantnijeg okruženja. Ne postoje ni nekakvi naši ni kojekakvi vaši. I među „vašima“ i među „našima“ ima raznog sveta, svega i svačega, ovakvih i onakvih. Seksualna orijentacija, nacionalna pripadnost ili bilo koja pojedinačna kategorija, ne sme biti poslednji argument sa kojim okončavate rasprave, jer to nije argument, to je tipičan znak da ste izmanipulisani od strane onih koji imaju „više“ ciljeve, kakvi god oni bili.