odmotavanje

Ema Donahju.

Rođena 1969. u Dablinu gde je odrasla, da bi se kasnije preselila u Kembridž. Njena prva objavljena knjiga je “Strast između žena: britanska lezbejska kultura 1668-1801″, a prve drame “Ja najbolje poznajem svoje srce“, zasnovana na dnevnicima Ane Lister, i “Dame i gospoda”, izvođene su u Dablinskom pozorištu.

“STIR-FRY” je Emino prvo prozno ostvarenje, napisano 1994. godine. To je priča o odrastanju 17-ogodišnje devojke koja dolazi iz malog irskog mesta u Dablin na studije, gde slučajno upoznaje i počinje da živi sa lezbejskim parom… Sa ovom knjigom Ema je prvi put ušla u finale prestižne književne nagrade Lambda za lezbejska i gej prozna ostvarenja.

Sledeće godine, sa knjigom “Hood” Ema osvaja Nagradu američkog književnog udruženja za lezbejsku i gej književnost. “Hood” prati “klozetiranu” Pen, nastavnicu u školi i njenu prvu nedelju posle smrti njene devojke.

“Kissing the witch” (1997) je zbirka od trinaest priča inspirisanim klasičnim evropskim bajkama (Braća Grim, Andersen..). Ova zbirka bila je u užem izboru za nagradu James Tiptree, koja se dodeljuje za najbolja književna dela za mlade.

“Slammerkin” (2001) je Emin prvi istorijski roman. Inspiraciju za njega našla je u ubistvu koje se 1763. godine dogodilo na velškoj granici. “Slammerkin” što znači “izgubiti haljinu-izgubiti ženu”, opširno govori o prostitutki koja je opsednuta odećom. Ovaj roman bio je u top tri najčitanija romana u Britaniji 2001, a sledeće 2002. godine dobio je nagradu Ferro-Grumley za najbolje lezbejsko prozno ostvarenje i našao se u užem izboru za najbolji irski roman.

“The woman who gave birth rabbits” (2002), zbirka priča koja govori o čudnim i interesantnim incidentima i događajima u istoriji britanskih ostrva, na primer o kampanji za prava žvotinja 1800. godine itd.

“Life mask” (2004), roman koji govori o ljubavnom trouglu krajem 18. veka u Londonu između grofa, udovice poznatog vajara i bogatog političara, kao i preklapanju sveta umetnosti i politike. “Life mask” ušao je uži izbor Stonewall književne nagrade.

“The Sealed Letter” (2008), ova “feministička” proza osvojila je prvu nagradu Lambda za najbolji lezbejski roman. Roman govori o ponosnim usedelicama sa kraja 19. veka.

“Room” (2010), roman koji je osvojio Bukerovu nagradu. “Soba” (ako se ne varam jedini njen roman preveden kod nas) je i dečija pustolovna priča i triler za odrasle.

Ja ću ovde preneti jednu Eminu priču iz zbirke “Kissing the witch” koja je prema mom ličnom senzibilitetu najbolje što je napisala.

POLJUBAC VEŠTICI

Znam šta pričaju o meni, galebovi mi prenose sve tračeve. Znati šta govore o vama je prvi korak ka moći. Nasuprot onome u šta možda pomalo veruješ, ja nisam čudovište u suknji. Odrasla sam u mestu dosta sličnom ovom, mada udaljenom pola godine odavde. Kada sam imala godina koliko ti sada, bila sam devojka slična tebi, mada ne baš toliko glupava.