Na početku filma Američka Istorija X koji govori o razlozima besa američke omladine tzv. generacije X, prisustvujemo sceni razgovora između direktora srednje škole i profesora o problematičnim idejama u glavi jednog klinca, inače glavnog junaka ovog filma.
- Ne poričem činjenicu da je dete zbunjeno i da ima bolesne ideje u glavi ali nisam spreman da odustanem od njega, još uvek..
- Ali on je opasan.
- U kom smislu opasan?
- Ide predaleko.
- Sva ova rasistička propaganda, Mein Kampf psihoblebetanje… on je prihvatio te gluposti i ne može se lako otrgnuti.. Neću još odustati od ovog deteta.
Zašto počinjem ovim citatom? Zato što mi klinac koji je napao A.Ž. zbog LGBT obeležja na sebi, liči na gorepomenutog klinca. I na sve druge klince od kojih se u ovoj zemlji odustalo, koji su prepušteni idejama velikosrpskog strahopoštovanja prema “istoriji”, zakletvi na večnu vatru Crvenoj zvezdi, one klince koji u svojoj sobi drže poster Ratka Mladića a u radnom stolu pristupnicu otačastvenom pokretu Obraz, sa Oradovićevom posvetom koji se svakom on njih obraća kao svom bratu, sve klince koji svoj nagomilani bes puštaju napolje, a koji je eskalirao do te mere da bi se svako od nas morao zabrinuti za svoju bezbednost. Tim vođama koji žrtvuju klince zarad jačanja sopstvene moći i ostvarivanja iskrivljenih ambicija, treba objasniti da mom bratu koji ima 13, 14, 15, 16 ili 17 godina ne mogu biti Veliki brat.
Nije sporno da klinac koji je napao A.Ž. u centru Beograda treba da odgovara za počinjeno nasilje ali su sporne ideje koje su očigledno postojale u njegovoj glavi i koje su se njemu činile savršeno logične. Ideje koje su posledica“mašinerije” koja razlike preobražava u suprotnosti. Ideje koje se zasnivaju na stereotipima o drugima, jer su im ti stereotipi nužni za identifikaciju sebe samih. Tek pored „izopačene lezbejke“ ili „bolesnog pedera” oni se mogu javiti kao pravdoljubivi, „na putu pravih vrednsoti“, pritom i naivni, u konstantnoj poziciji ugroženosti, odnosno u stanju stalne spremnosti na odbranu. Zato je taj klinac, koji je mogao biti vaš komšija, čak rođeni brat, u stanju da se oseća istinski ugroženim od devojke koja nosi majicu sa LGBT obeležjem i što je još gore u stanju je da se oseća pravednim kada nastoji da svoja (ugrožena) prava ostvari na štetu onih koji su na suprotnoj strani.
Šta zna dete šta je pozitivno a šta negativno ako ga mi ne naučimo? Šta je ono videlo? Roditelje koji grcaju u stalnoj kuknjavi za boljim vremenima, nastavnike koji mu/joj podilaze, insitucije koje nemaju vremena da se bave njima…
Bes se leči, a nasilje pobeđuje. Ako sad ne pokažemo kako se voli svoj brat i ako sad zažmurimo, onda i treba da nas gaze i ugaze.
Read More
Poslednji komentari