BAŠ TI, BAŠ TU, Booka, 2011, Miranda Džulaj
Moram da kažem odmah: ja sam oduševljena ovim pričama!
U izdanju mlade izdavačke kuće “Booka” izašla je krajem prošlog meseca zbirka pripovedaka američke konceptualne umetnice Mirande Džulaj (1974) i bolje bi vam bilo da je nađete, kako biste otkrili, ako već do sada niste, sve draži dobre ženske kratke pripovetke.
Ne ispuštam je iz ruke više od nedelju dana, i u Sarajevo sam je vodila sa sobom. Istina, konačno i lep dizajn korica (znam, znam, samo mi je lepa 
Nadam se da me niko neće ganjati zbog toga što ću da prepišem ovde najkraću priču iz zbirke “Baš ti, baš tu”, shvatite to kao reklamu, a onda zaista možete i da razmislite o poručivanju…
POKRETI
Pre nego što je umro, otac me je naučio neke svoje pokrete prstima. Bili su to pokreti kojima je zadovoljavao žene. Rekao je da ne zna da li bi meni mogli da budu od koristi, pošto sam i sama žena, ali je to sve što je mogao da mi da u miraz. Znala sam na šta je mislio: mislio je na nasledstvo, ili nasleđe, ne miraz. Radilo se o ukupno dvanaest pokreta. Pokazivao ih je na mojim rukama, kao neki jezik znakova. Uglavnom se radilo o brzini i pritisku u različitim kombinacijama. Bilo je bravura kojih se nikada ne bih sama setila. Pomislila sam da je sve to naučio kada je boravio u inostranstvu. Iznenadni obrti u brzini ili pravcu. Prsti bez pokreta na trenutak, a onda dugi brzi potezi koje je zvao “struganje”. Uporno sam želela da zapišem te stvari, a on bi se rugao pitajući me hoću li da izvadim svoje beleške u odsudnom trenutku? Setićeš se, rekao je, i ponovio je struganje na mom dlanu svojim suvim prstima. Imala sam utisak kao da je reč o nekoj vrsti poruke rukom. Bio je neverovatno siguran. Nisam mogla da zamislim da bih umela sama da izvedem ove pokrete, s takvom sigurnošću je sve radio. Neku ženu ćeš veoma, veoma usrećiti, rekao je. Ali ja sam znala da nikada nikoga nisam veoma, veoma usrećila, i mogla sam samo da zamislim svog oca kako to radi umesto mene kada dođe vreme. Ali on bi sigurno već bio mrtav, a ta žena bi svakako bila lezbejka i ne bi joj se dopalo da je on dodiruje. Morala bih da radim te pokrete prstima sama. Morala bih da odlučim kada je spremna za pokret broj šest i za pokret broj sedam. Da li bi mogla da se nosi sa intenzitetom onog dela sa zatišjem, pa da se posle preda brzometnim uživanjima struganja? Morala bih da slušam da bih to saznala. Ne samo njen dah, rekao je moj tata, već i orošenost znojem kože u malom udubljenju donjeg dela njenih leđa. Taj znoj je tvoj tajni glasnik. U jednom trenutku, bila bi suva kao mačka, a u sledećem – poplava u Kejptaunu! Ne čekaj da budeš sigurna, jer ode voz, uskači i kreni, kreni, kreni.
Svako jutro kada pokušavam sebe da motivišem i mislim u nekom pozitivnom smeru, zamišljam njega kako mi to govori, i to je velika uteha. Znam da ću jednog dana sresti nekog posebnog i imaću ćerku i naučiću je ono što je on naučio mene. Ne čekaj da budeš sigurna. Kreni, kreni, kreni.
O zbirci priča Baš ti, baš tu, govori:
Zoran Janković na Popboksu
Read More
Poslednji komentari