— odmotavanje

Nije mi bitno sa kim ću za Novu godinu, nego gde ću sa sobom

Nisu mi dočeci ostali u lepom sećanju. Ako ne računam doček ’90, kada je sestru i mene čuvala baba dok su matorci bili negde vani. Bio je to fantastičan doček jedne užasne godine. Moja baba je jedna divna žena koja pravi najbolje partije za svoje unuke. Pride to što je baba imala komšiju koji radi u Austriji i koji je za novogodišnje praznike doneo polaroid, fotoaparat koji sam izrađuje fotke… Mojoj sreći nije bilo kraja. Zbog polaroida ili ne, tog se dočeka vrlo dobro sećam, osvetljenja, jelke, tv programa (ala Bolji život), plesa, klope… svega.

Novogodišnji praznici su jedino vreme kada palim tv,  u nadi da ću neki delić euforije i novogodišnje atmosfere pokupiti. Da bi se svečanost tog momenta prelaska iz jedne u drugu godinu mogla doživeti potrebno je imati kakve-takve razloge za slavlje. Ne samo puki izlazak ili zabava, već svečanost. Onaj trenutak kada se prazničnost oseća u vazduhu, a koji sam poslednji put udahnula dok je ćale sekao meze, mama fenirala kosu a sestra i ja oblačile nove helanke i košulju na faltice. Mora li se u stvari, negde pripadati da bi se imalo pravo na svečanost? Ili mogu, u najboljem društvu – sa sobom, dostići svečanost šaltajući kanale, sumirajući prethodnu godinu, likvidirajući je kao bankovni račun i planirajući otvaranje novih računa sa istim ulozima i nešto većim/manjim kamatnim stopama.

Ne pripadam delu populacije koji misli da nema tu šta da se slavi, svake godine si sve stariji/a, sve je gore i gore… Suprotno njima, meni je sve bolje, što je i logično je l’? Negde idem, nečemu sam bliža. Ili bar verujem u iluziju nekog kretanja. Ali, i pored odsustva straha od starosti, osećam melanholiju. Ona je nešto manja otkad se fiksni telefoni ne koriste, pa ne moram da ispadnem loša ćerka ili unuka ako odmah posle ponoći ne uputim najlepše želje i iskrene poljupce, sa porukama lakše izlazim na kraj. Ljudi vole da ih obavestiš da misliš na njih. Ali je melanholija dovoljno tu, suptilno svedoči o mom odsustvu na svim mestima na kojima bi u tom trenutku trebalo biti ili ono bar svratiti na nekoliko minuta. Tagovati sebe pored porodične jelke, ili sneška koji si napravio/la sa najboljim prijateljem… Podsetiti, obići, ispoštovati. Možda su to ključne reči koje treba ukucati u pretrazi svečanost.

Ili bi možda trebalo negde otputovati. Na primer, sebi.