To se, običnim jezikom, zove zlostavljanje, po nekoliko osnova; ali, ako žena svoju situaciju u kojoj trpi zlostavljanje radije naziva „vezom“ ili „brakom“, to je njena stvar. Tu joj se ama baš niko ne meša, osim komšiluka, koji se sjajno zabavlja, jer svi vole pozorište, naravno u tuđoj kući.
piše G. P. F
Nedavno sam, poslom, putovala u sela u opštinama Žitište, Nova Crnja i Čoka. Mila majčice! Do nekih ni autobus ne ide! Kao da su ta mesta u nekim dalekim krajevima. Može automobilom, ko ima, a ko nema… zamislite da morate na put od sela Vrbica ili Toba do nekog drugog naseljenog mesta, biciklom ili peške, po zimskom vremenu, po magli i poledici, ili, kad je leto, po vrućini od koje se topi oskudni asfalt na severnobanatskim i srednjebanatskim putevima. Ali, žene putuju – jer moraju. Moraju da prodaju svoje proizvode – sir, mileram, jaja, rezance za supu, šta već. Moraju da odu kod lekara jer u njihovim selima nema lekara. U Tobi, kažu, bila jedna mlada doktorka, radila disertaciju o problemima s kojima se suočava seoski lekar. Niko od njenih kolega nije ni hteo da dođe u selo. Završila disertaciju i vratila se u Novi Sad. Tako da sad nema doktorke. Otišla u bolji život. Njene pacijentkinje ostale. Da se sećaju vremena kad je njihovo selo imalo čak dva autobuska polaska dnevno.
Read More
Poslednji komentari